Zagađenje reka i sedimenata u Timočkoj Krajini (VIDEO)

Na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja, u cilju utvrđivanja uticaja rudarenja na kvalitet reka – Crni Timok, Veliki Timok, Borska reka, Pek i Dunav, u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i Uredbom o kategorizaciji vodotoka, zaključuje se da u ispitivanim rekama Timočke Krajine postoji zagađenje, navodi se u zaključku referentne laboratorije, koja je u decembru 2022. obavila drugo uzorkovanje pomenutih reka u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”.

Vekovno iskopavanje i prerada rude u Boru i okolini ostavili su poražavajuće tragove na životnu sredinu. Osim u vazduhu, zagađujućih materija, pre svega teških metala, ima u rekama, ali još i više u nataloženim slojevima u priobalju. Jedan od ciljeva projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji realizuje Udruženje “Za česme” sa partnerima iz Bora i Zaječara, a finansira Delegacija Evropske unije u Srbiji, jeste poboljšanje sistema monitoringa zagađenja površinskih voda, sedimenta i ribljeg sveta, u rekama Timočke Krajine koje su najizloženije industrijskom otpadu. U prvoj godini ovog projekta koji traje do maja 2024. obavljena su dva od ukupno četiri ciklusa uzorkovanja na vodotokovima od Majdanpeka, preko Bora do Zaječara i dalje do njihovog uliva preko Timoka u Dunav:

Majdanpečki površinski kopovi imaju značajan uticaj na zagađenje vodotokova u okolini. Prema laboratorijskim rezultatima drugog uzorkovanja reke Mali Pek, posle površinskog kopa detektovan je povećan zadržaj amonijum jona, ortofosfata, gvožđa, mangana i sulfata, ali i bakra. Slično je i u reci Pek. Što se tiče ispitivanja uzoraka sedimenata analiza je pokazala da u toku reke pre područja Majdanpeka, nema zagađenja. Nakon rudnika u sedimentu Malog Peka zabeležene koncentracije bakra, arsena, cinka i nikla prelaze vrednosti remedijacije. Nakon spajanja Malog i Velikog Peka, u sedimentu reke Pek kontaminacija arsenom, bakrom i cinkom je iznad vrednosti remedijacije, koncentracija olova iznad granične vrednosti i nikla iznad verifikacionog nivoa. Sadržaj analiziranih metala je dosta veći u uzorcima sedimenata, nego u uzorcima vode što takođe pokazuje da je i ovde višedecenijsko rudarenje izvor zagađenja reka:

Površinska voda Borske reke, od Bora do uliva u Crni Timok, kategorisana je kao reka lošeg kvaliteta i pripada IV klasi. Neposredno posle rudnika kod Bora, detektovane su koncentracije bakra, arsena i nikla iznad vrednosti remedijacije u uzorcima sedimenata. Analiza uzoraka pokazala je povećanu koncentraciju sulfata. Na osnovu ispitivanja uzoraka vode uzetih pre i posle uliva Borske reke u Veliki Timok, može se zaključiti da ulivom Borske reke dolazi do povećanja koncentracije određenih metala i u vodi i u sedimentu. Najveća detektovana promena, u uzorcima vode, je u koncentraciji bakra, gvožđa i mangana.

 

Što se tiče Brestovačke reke, analiza uzorka uzetog van područja potencijalnog zagađenja, ne ukazuje na kontaminaciju. Rezultati analize uzoraka vode Brestovačke reke posle ulivanja otpadnog kanala iz rudnika Čukaru Peki, pokazuje da su određene vrednosti neznato povećane u odnosu vrednosti parametara na lokaciji pre uliva, što je u vezi sa obilnim padavinama u danima pre uzorkovanja. Uzorci iz Crnog Timoka posle uliva Brestovačke reke nisu pokazali značajno povećenje koncentracija analiziranih parametara. Analiza uzoraka sedimenta pokazala je da je u uzorku na lokaciji otpadni kanal iz rudnika Čukaru Peki detektovana povećana koncentracija bakra – iznad vrednosti remedijacije. U uzorku otpadnog kanala takođe postoji koncentracija nikla iznad nivoa verifikacije.

Dalji tok reke Timok kreće se u pravcu Dunava. Takođe i u ovom delu reke detektovane su koncentracije metala u sedimentu kao što su bakar, arsen, kadmijum, nikl i cink. Sadržaj navedenih metala nije zanemarljiv i potrebno je pratiti kvalitet vode i sedimenata reke Timok kao i njenih pritoka u cilju praćenja kvaliteta, preporučuje se u zaključku referentne laboratorije koja je obavila uzorkovanje vode, sedimenata i ihtiofaune u rekama Timočke krajine.

Svi rezultati merenja objavljeni su na sajtu http://www.ekoloskiodgovor.rs u odeljku baza podataka.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.