Ekološka radionica za mlade o geotermalnim resursima Timočke Krajine

U Zaječaru i Gamzigradskoj banji je realizovana ekološka radionica za mlade, u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira EU, a realizuju Udruženje „Za česme“ i partnerske organizacije iz Bora i Zaječara. Mladi su u Dečijem centru u Zaječaru najpre imali priliku da razgovaraju o geotermalnim vodama u Timočkoj Krajini, […]

U Zaječaru i Gamzigradskoj banji je realizovana ekološka radionica za mlade, u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira EU, a realizuju Udruženje „Za česme“ i partnerske organizacije iz Bora i Zaječara. Mladi su u Dečijem centru u Zaječaru najpre imali priliku da razgovaraju o geotermalnim vodama u Timočkoj Krajini, a nakon toga su sa predavačima obišli Gamzigradsku banju.

Foto: Dejan Todorović

Najnovijoj ekološkoj radionici, čiji je teorijski deo organizovan u prostorijama Dečijeg centra, prisustvovali su srednjoškolci iz Zaječara i Bora. Tema ekološke radionice je bila “Zaštita i održivo korišćenje prirodnih resursa u okolini rudarskih područja – upotreba i održivo korišćenje termalnih voda”. Geotermalne vode, predstavljaju dragocen resurs sa širokim spektrom primena, od energetike do zdravstva, i čije potencijale u Srbiji tek treba potpuno istražiti i iskoristiti.

Učesnici su pripremili prezentacije o mogućnostima korišćenja geotermalnih izvora i vode, čiji potencijal, nažalost u Srbiji još uvek nije potpuno iskorišćen.

“Ja sam lično imala “Grejanje i hlađenje geotermalnim vodama u stanovima”, moji drugovi su imali druge teme, svako je predstavio i tako smo naučili nešto novo od svojih drugara”, kaže Teodora Savić, učenica Medicinske škole u Zaječaru.

Uroš Lalović, takođe učenik Medicinske škole dodaje: “Sama priprema mog izlaganja je bila veoma zanimljiva i puna korisnih informacija, a zajedničkim radom smo došli do puno novih informacija u vezi geotermalnih izvora.”

Mia Kitić, učenica Tehničke škole u Boru saznala je da imamo preko 50 banja, veći broj je neiskorišćen, a i one koje su u upotrebi nisu uvek u dobrom stanju. “Videli smo na prezentaciji kako izgledaju banje u svetu, koje su naše banje i koje su njihove prednosti…. Stvarno ljudi i ne znaju koliko u Srbiji ima dobrih banja, kvalitetnih termalnih izvora.”

foto: Dejan Todorović

Drugi deo ekološke radionice realizovan je u Gamzigradskoj banji, posetom Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju “Gamzigrad”, u kojoj se termalna voda koristi u terapeutske svrhe za lečenje više vrsta oboljenja. Kroz praktičan primer, mladi su mogli da vide kako se koristi geotermalna energija, što je značajno za njihovu edukaciju, smatraju predavači Lela Skrobonja i Marija Sebić:

“U našem obrazovanju, u našem rudarsko-tehničkom smeru, đaci su u prvoj godini učili osnove geologije, tako da su učili o termalnim izvorima, vulkanima i tako dalje, tako da oni znaju. Ali ovde je danas bilo učesnika koji nisu iz naše škole i ove struke, tako da su neki prvi put saznali šta su termalni izvori, koje su termalne banje u našem okruženju…. Mi smo danas obišli Gamzigradsku banjo, u blizini je i Nikoličevo, a kod Bora Brestovačka banja. Oni su danas videli kako to može da izgleda, a kako to izgleda ovde.”

Široka je upotreba geotermalnih voda danas u svetu. Koriste se u uzgajalištima riba, poljoprivredi, zagrevanju i hlađenju prostora, proizvodnji električne energije….

 “Ono što su oni videli ovde, akcenat nije bio na mogućnostima korišćenja geotermalne energije. Banjsko kupalište samo je jedna od varijanti…. Ono što je moj cilj bio jeste da vide devastaciju geotermalnih voda i objekata koji su nekada bili u upotrebi i da negde shvate da su geotermalne vode jedno neprocenjivo bogatstvo koje se na žalost u Srbiji ne samo da ne koristi, nego se i ne ceni i koje smo mi spremni da poklonimo, prodamo, damo….”, rekla je Marija Sebić.

Na kraju, polaznici radionice su zaključili da geotermalne vode predstavljaju važan resurs sa širokim potencijalom primene. Kroz investicije u istraživanje, infrastrukturu i tehnologiju, Timočka krajna ima potencijale da maksimalno iskoristiti ove resurse za poboljšanje kvaliteta života građana, diverzifikaciju energetskog sistema i održivi ekonomski razvoj.

Narednog meseca biće organizovane još dve ekološke radionice za srednjoškolce u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.