U Zaječaru je potrebno pojačati nacionalnu i lokalnu mrežu monitoringa vazduha

Zaječar je među najzagađenijim gradovima u Srbiji, kada je u pitanju kvalitet vazduha. Dominantni izvor zagađenja vazduha potiče od suspendovanih čestica PM10 i na osnovu rezultata od 2019. godine, od kada se mere koncentracije ovih čestica, Zaječar ima treću kategoriju kvaliteta vazduha, što znači prekomerno zagađen vazduh. Osnovni izvori zagađenja vazduha u gradu su individualna ložišta i saobraćaj. 

Deo projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” je i praćenje parametara koji ukazuju na zagađenje vazduha i informisanje javnosti o mogućim posledicama po zdravlje ljudi. Ovaj projekat koji je počeo 2022. godine, a završava se sredinom ove godine, realizuje Udruženje “Za česme” sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara, a finansira Evropska unija.

Merenje kvaliteta vazduha u Zaječaru obavlja se na samo jednoj automatskoj stanici, koja se nalazi u centru grada i koja osim koncentracije čestica PM10, meri i sumpor dioksid, azot dioksid i ugljen monoksid. Ova stanica je u sistemu državnog monitoringa Agencije za zaštitu životne sredine i nema mogućnost da koncentracije čestica PM10 prati u realnom vremenu, već rezultate na svom sajtu objavljuje krajem godine za prethodnu godinu, dakle sa godinu dana zakašnjenja. I dok sumpor i azot dioksid ne prelaze dozvoljene vrednosti, a ugljen monoksid opada, koncentracije PM10 čestica u vazduhu rastu, komentariše Toplica Marjanović iz Društva mladih istraživača Bora:

“U 2021. i 2022. godini Zaječar je bio prekomerno zagađen zbog visokih koncentracija prašine koje su iznosile prosečno godišnje 60 i 62 mikrograma po kubnom metro, a dozvoljeno je 40, znači 50 odsto više od dozvoljenih vrednosti. Isto tako, ograničen je i broj dana u godini koji smeju da budu prekoračeni, a oni u Zaječaru iznose više od 100. Po koncentraciji prašine, Zaječar je odmah iza Valjeva, u ovom posmatranom periodu.”

Marjanović ističe da nova geološka istraživanja i otvaranje novih rudnika zahtevaju intenzivniji rad na problemima zaštite životne sredine, pa u tom smislu treba ojačati kapacitete Službe za zaštitu životne sredine u GU Zaječar, kao i ojačati nacionalnu ali i lokalnu mrežu monitoring u gradu i okolini:

“Postoji potreba da se kvalitet vazduha prati i u okolini Zaječara gde, na primer, imamo podignute velike plantaže voćnjaka koji se u ovom prolećnom periodu “zamagljuju” različitim materijalima, najčešće slamom, pa ti gasovi zagađuju okolna naselja kao što je Vražogrnac i sela s druge strane Timoka. U Rgotini postoji rudnik kvarca; eksploatacija, rudarenje, prevoz tog materijala je izvor prašine i tu treba pratiti zagađenje. A tamo gde su voćnjaci, osim dima koji sam pomenuo, treba pratiti I specifične zagađujuće materije – aerosole, koji nastaju kao posledica zaštite voća od insekata i drugih štetočina. Duž Borske reke i Velikog Timoka na obalama i priobalju imamo velike površine pod piritnom jalovinom koju vetar podiže i raznosi okolo po naseljenim mestima. Novi zagađivač je i rudnik Čukaru Peki koji se nalazi na teritoriji Bora, ali severni I severo-istočni vetar nosi prašinu iz rudnika ka zaječarskim selima Nikoličevu, Gamzigradu, Gamzigradskoj banji….”

Zbog svega neophodno je da se osim čestica PM10, mere i zagađujuće materije u vazduhu manjih dimenzija PM 2,5 i PM1 i da se one analiziraju na teške metale, zaključuje ekološki aktivista Toplica Marjanović.

Iako u gradu postoje i alternativna, građanska merenja kvaliteta vazduha, to nisu verifikovana merenja i ne mogu da se koriste za neke velike naučne radove, ali mogu da budu jedan dobar indikator da problem zagađenog vazduha zaista postoji i da o tome treba pričati. Tako bi skrenuli pažnju na naš problem i imali bolji pristup fondovima za rešavanje pitanja zagađenja.

 

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.