U okviru obeležavanja Zelene nedelje promocija ekoloških dokumentarnih filmova iz projekata “Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini”

Povodom Dana zaštite životne sredine, Delegacija EU u Srbiji je nizom manifestacija i događaja obeležila Green Week 2024. U ovogodišnjoj Zelenoj nedelji, pod sloganom “Doživimo vodu drugačije” – #WaterWiseEU, učestvovalo je i Udruženje “Za česme” iz Zaječara, koje je u periodu od 5. do 12. juna, tokom obeležavanja EU Zelene nedelje u Srbiji na sajtu […]

Povodom Dana zaštite životne sredine, Delegacija EU u Srbiji je nizom manifestacija i događaja obeležila Green Week 2024. U ovogodišnjoj Zelenoj nedelji, pod sloganom “Doživimo vodu drugačije” – #WaterWiseEU, učestvovalo je i Udruženje “Za česme” iz Zaječara, koje je u periodu od 5. do 12. juna, tokom obeležavanja EU Zelene nedelje u Srbiji na sajtu Delegacije EU u Republici Srbiji, prikazalo sedam epizoda ekološkog dokumentarnog TV serijala “Pogledaj oko sebe”, realizovanog kroz projekat “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska Unija.

Takođe, u navedenom periodu, priče iz TV serijala posvećene očuvanju vodnih resursa, imale su javne projekcije u Zaječaru, Novom Sadu i Nišu, u organizaciji EU Info centra.

Foto: Dejan Todorović

U Zaječaru, na lokalitetu carske palate “Feliks Romulijana”, 6. juna održana je prva projekcija emisija iz serijala. Srednjoškolci iz Timočke Krajine, koji su tokom protekle dve godine učestvovali na ekološkim radionicama u okviru projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini”, imali su ovom prilikom završnu radionicu i osim upoznavanja sa nasleđem kasnoantičkog rimskog perioda, imali su priliku i da pogledaju i prokomentarišu dokumentarne filmove iz serijala “Pogledaj oko sebe”. Prvi govori o uticaja rudarenja na zagađenje reke Timok, pre svega o otrovima koje donosi jedna od njenih pritoka, najzagađenija reka u Evropi – Borska reka. Druga priča bavi se problemom rekultivacije napuštenog rudarskog kopa na kome se danas nalazi Rgotsko jezero. Utisci srednjoškolaca nakon odgledane emisije bili su nepodeljeni, svi su iznenađeni da industrijsko zagađenje može da ubije život u reci….

“Najveći utisak mi je ostavila Borska reka, koju smo kroz naše dosadašnje radionice mogli videti i uživo; to je jako, jako zagađena reka koja je kao što smo čuli u samom filmu – mrtva. Borska reka je velika opasnost i za druge reke i Timok u koji se uliva; cela naša Timočka Krajina je ugrožena materijalom koji nosi Borska reka”, rekao je Boban Radosavljević iz Knjaževca, učenik Medicinske škole u Zaječaru.
Njegov školski drug, takođe Knjaževčanin Srećko Tomić, dodaje: “Znam da je loša situacija u Boru ali nisam znao da je toliko i da u toj reci stvarno nema nikakvog života i još 20 kilometara od kad uđe u Timok; to je stvarno strašno što je dopušteno da to stigne do te tačke da bude uništen ceo eko sistem.”

Srednjoškolka Kristina Bajčeta iz Bogovine žali što je Rgotsko jezero tako loše uređeno i što se ništa ne radi na rekultivaciji, jer je to veliki turistički potencijal. Ona smatra da mladi nisu dovoljno informisani o ekološkim problemima:
“Mislim da treba o tome da se više priča i u porodici gde možda neke starije osobe isto nisu informisane i onda kada bi svako sa svojima više pričao o tome, možda bi se polako došlo do nekog rešenja… Zato bih apelovala na sve koji koriste internet da ga iskoriste malo više za te ekološke probleme, da se bolje informišemo umesto što se traći vreme na neke manje bitne stvari.”
Vanja Ivanov iz Boljevca je maturantkinja Gimnazije u Zaječaru i slaže se sa vršnjacima da nije dovoljno informisana o zagađenju životne sredine: “Mislim da je jako važno za našu budućnost i sadašnjost da znamo za ove probleme oko nas; ja sam tek sada u ovom filmu videla koliko su reke zagađene, uopšte nisam bila svesna o tome, a to je zapravo mnogo bitno za naš život.”

Dok se školovala u Zaječaru Vanja je primetila veliku razliku u kvalitetu vazduha u njenom rodnom Boljevcu i u Zaječaru. Tako je tokom zime osetila produkte loženja u ovom gradu i smog koji se konstantno oseća od kasne jeseni do proleća, dok u Boljevcu nema takvog zagađenja.
Mia Kitić iz Bora je učenica Tehničke škole, i obrazuje se na profilu rudarskog tehničara. Kaže da nije optimista kada vidi posledice Borske reke, a za Rgotsko jezero misli da još ima nade. Priznaje da mladi u Boru nisu informisani o ovim stvarima ni u školi, a nedostaju i tribine i drugi vidovi edukacije u samom gradu.

Delegacija Evropske unije u Srbiji u organizaciji EU info kutka Novi Sad i saradnji sa Udruženjem “Za česme”, u nastavku obeležavanja Zelene nedelje, 10. juna je u Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu predstavila takođe dve priče iz serijala “Pogledaj oko sebe”. Novosadska publika videla je pogubno industrijsko zagađenje Timoka, ali i borbu Zaječaraca da očuvaju neprocenjivo prirodno bogatstvo koje grad ima – arteske česme.

Foto: Dejan Todorović

Antoan Avinjon, projekt menadžer za ekologiju i klimatske promene u Delegaciji EU u Srbiji, odao je priznanje autorima dokumentaraca i kazao da su upravo ovakve priče dokaz da je Evropska unija s pravom odabrala temu očuvanja voda za ovogodišnju Zelenu nedelju.
“U Evropskoj uniji postoje sistemska rešenja za očuvanje prirodnih bogatstava, kao što su vode, dok se u Srbiji i dalje radi stihijski. Pozitivan primer je zaječarsko Udruženje “Za česme” koje je tokom desetogodišnje borbe uspelo da zaustavi proces devastacije arteskih voda i preokrene ga u zaštitu, rekonstrukciju i obnovu česama”, istakao je Avinjon.

Problem u očuvanju vodih resursa jeste i kaznena politika. Zakonska regulativa postoji, ali su kazne male i ne odvraćaju zagađivače koji uništavaju prirodne resurse, čulo se nakon projekcije filmova. Za buđenje ekološke svesti važna je informisanost građana, dok je društvena odgovornost presudna u očuvanju životne sredine.

Foto: Dejan Todorović

Zelena nedelja je završena projekcijom ekoloških dokumentaraca u organizaciji EU info kutka u Nišu 13. juna, gde su prikazane priče o zagađenju zlatonosne reke Pek i borbi Zaječaraca za zaštitu arteskih česama. Domaćin je bila Prehrambeno hemijska škola u ovom gradu, koja obrazuje buduće tehničare za zaštitu životne sredine, a u diskusiji je učestvovao i profesor Slobodan Milutinović koji na Fakultetu zaštite na radu predaje na predmetu Menadžment prirodnih resursa. U Nišu već godinama postoji Udruženje građana “Zeleni ključ”, a Olivera Milošević koja je takođe učestvovala na tribini, smatra da aktivizam može da dovede do potrebnih promena, ali da nije dovoljna samo upornost građana.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.