Prekomerno zagađen vazduh – zimska siva svakodnevica Zaječara

Među deset najzagađenijih gradova Srbije, kada je u pitanju kvalitet vazduha, nalazi se i Zaječar. Dominantni izvor zagađenja vazduha potiče od suspendovanih čestica PM10 i na osnovu rezultata od 2019. godine, od kada se mere koncentracije ovih čestica, Zaječar ima treću kategoriju kvaliteta vazduha, što znači prekomerno zagađen vazduh (izvor: http://www.sepa.gov.rs/download/izv/Vazduh_2019.pdf, strana 39).
Ovako loš vazduh, opasan po zdravlje, Zaječarci udišu tokom grejne sezone, upravo zbog velikog procenta individualnih ložišta na fosilna goriva.
Veliki doprinos zagađenju daje i sam položaj Zaječara koji je u kotlini, između brda. Nekadašnje zime, sa obiljem snega koji je pročišćavao vazduh, poslednjih godina smenile su suve zime sa čestim temperaturnim oscilacijama i vazdušnim pritiskom koji zaključava nebo iznad grada sa svim zagađujućim materijama iz kućnih dimnjaka, toplana i prevoznih sredstava. Izlasci i šetnje u takvim uslovima nisu preporučljivi, pa se, kada je to moguće, biraju dani kada je vetrovito (link: Anketa Zaječaraca o kvalitetu vazduha).
Fosilna goriva su jedini energent, osim manjih količina struje, kojim svoje kuće i stanove zimi zagrevaju građani Zaječara. Uz ogrevno drvo, različite vrste uglja i mazuta u toplanama, nije isključeno da u kućna ložišta pojedinci ubacuju i otpad u vidu plastike ili starih guma, čiji je dim od sagorevanja još opasniji od fosilnih goriva. Ključno za zagađenje Zaječara u zimskim mesecima je i to što su individualna ložišta, sa različitim kvalitetom energenata koja koriste, u velikoj većini u odnosu na objekte koji se greju sistemom daljinskog grejanja. Poslednjih godina u Zaječaru je nešto više od 10% objekata na centralnom grejanju, ali ih i ranijih godina nije bilo više od 20%.
Od uvođenja daljinskog grejanja u Zaječaru, javno preduzeće koje je zaduženo za taj posao ničim nije stimulisalo građane da se priključe. Umesto toga desilo se suprotno. Zastarela infrastruktura, cevi koje svake zime pucaju i uvek visoka cena, doprineli su masovnom isključenju sa centralnog grejanja. I oni koji su ostali, razmišljaju o isključenju jer plaćaju jedno od najskupljih grejanja u Srbiji – 150 dinara po kvadratu grejne površine. Stambena naselja, pojedine škole i javni objekti u Zaječaru greju četiri kotlarnice koje rade sa jednim od najprljavijih energenata – mazutom i to onim jeftinijim sa srednjim nivoom sumpora.
Prelazak na biomasu značajno bi smanjio troškove u odnosu na mazut, samim tim bi trebalo da pojeftini grejanje korisnicima. Međutim, zamenom za ekološki prihvatljiviji energent, ne bi se smanjila zagađenost u Zaječaru, osim kada bi se broj korisnika značajno uvećao, na primer na 80 odsto, što je za sada nerealno za neki duži niz godina.
Ključni pokazatelj kvaliteta vazduha je koncentracija suspendovanih čestica iznad dozvoljene granice. Za PM10 je 40 mikrograma po metru kubnom, a Zaječar je na primer 2019. godine imao maksimalnu dnevnu vrednost 515 mikrograma, a 2021. godine 244 mikrograma po kubnom metru (O tome: izjava Jasmine Stević Jović, šefa Kancelarije za zaštitu životne sredine GU Zaječar).
Jedina automatska stanica za merenje kvaliteta vazduha u Zaječaru, nalazi se u centru grada i osim koncentracije čestica PM10, meri i sumpor dioksid, azot dioksid i ugljen monoksid. Ova stanica je u sistemu državnog monitoringa Agencije za zaštitu životne sredine i nema mogućnost da koncentracije čestica PM10 prati u realnom vremenu, već rezultate na svom sajtu objavljuje sa godinu dana zakašnjenja.
Od 2019. godine aparat za uzorkovanje suspendovanih čestica PM10 poseduje i Zavod za javno zdravlje “Timok” u Zaječaru, koji u svojoj laboratoriji ima mogućnost da odmah očita rezultate nakon 7 dana aktivnosti aparata. Ove usluge Zavoda koriste pojedine opštine u Timočkoj Krajini, koje imaju znatno manji nivo nivo zagađenja, ali ne i Grad Zaječar.
Postoje u Zaječaru, zahvaljujući građanskim inicijativama, i merenja koja nisu zvanično prihvaćena od države. Takozvanog Klimerka ima 10-ak domaćinstava u Zaječaru i uvidom na sajt klimerko.org, koji prati koncentracije čestica PM 2,5 i PM10 u realnom vremenu, Zaječar je tokom grejne sezone gotovo svakodnevno u crvenoj zoni, što znači “jako zagađen vazduh” (link: Izjava Bobana Pogarčića, predsednika Udruženja „Za česme“).
Studija, koju je još pre 10 godina sprovela Međunarodna agencija Svetske zdravstvene organizacije za istraživanje karcinoma, pokazala je da zagađenje spoljašnjeg vazduha izaziva kancerogena oboljenja kod ljudi, a suspendovane čestice najčešće se dovode u vezu sa povećanjem stope obolelih od karcinoma pluća ali i od respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, o čemu je govorila i dr Dijana Miljković iz Zavoda za javno zdravlje “Timok”. U prestižnom medicinskom časopisu The Lancet nedavno je objavljen podatak da zagađenje vazduha izaziva preko 6,5 miliona smrtnih slučajeva svake godine širom sveta, a da se ovaj broj povećava.
Da bi se rešio problem aerozagađenja u Zaječaru, ali i u celoj Srbiji iz termoelektrana, industrije, ložišta i saobraćaja, potrebna su velika ulaganja i vreme. Nedavno formirana Vladina Radna grupa za sistemsko rešavanje pitanja zaštite vazduha konstatovala je da akcenat mora biti na zameni uređaja za grejanje u najzagađenijim gradovima i širenju mreže daljinskog grejanja….
U većini prekomerno zagađenih gradova u Srbiji, pa i u Zaječaru, građanske organizacije su angažovanije na rešavanju ovog velikog problema od vlasti. Udruženje „Za česme“ je u okviru projekta Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“, koji finansira EU, u saradnji sa Gradskom upravom, formiralo radnu grupu za monitoring kvaliteta vazduha i od Ministarstva za zaštitu životne sredine tražilo jedan uređaj za merenje nivoa suspendovanih čestica u realnom vremenu. Nakon skoro godinu dana nije stigao ni uređaj ni bilo kakav odgovor Ministarstva.
Upravo u neisporučivanju automatske merne stanice, čija je cena oko 50 hiljada evra, se najbolje može sagledati odnos države prema problemu enormnog zagađenja vazduha u Zaječaru, jer potreba građana je više nego očigledna i od životne važnosti za ljude, ali to nije bilo dovoljno da nadležno ministarstvo izađe u susret takvoj potrebi.
S druge strane, država Srbija investirala je gotovo 30 miliona evra u izgradnju novog velelepnog stadiona, koji može da primi čak trećinu stanovnika grada Zaječara i za kojim ne postoji nikakva potreba imajući u vidu da su gradski fudbalski klubovi u nižim rangovima takmičenja, pa će ova građevina impozantnih razmera u najboljem slučaju zadovoljiti očekivanja tek nekoliko stotina ljubitelja fudbala.

Kroz ovaj primer postaje jasno da je rešavanje problema zagađenja vazduha na dnu liste prioriteta i da će Zaječarci još dugo živeti u svojevrsnoj dušegupki, a da će cenu takve situacije i naredne generacije nastaviti da plaćaju kako kroz troškove zdravstvenog sistema, tako i kroz izgubljene živote.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.