Ekološke radionice za srednjoškolce u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”

Srednjoškolci iz Bora i Zaječara, njih dvadesetak, imali su priliku da u okviru ekološke radionice u Zaječaru, razgovaraju o Ustavu Srbije i ljudskim pravima u oblasti životne sredine, ali i da posete neke od primera narušavanja životne sredine u Timočkoj Krajini. Ovo je prva od pet planiranih ekoloških radionica u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira EU, a realizuju: Udruženje “Za česme” Zaječar, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica Bor i Dečiji centar Zaječar.
Povezanost ekologije sa ljudskim pravima bila je tema prve radionice koja je u “Dečijem centru” u Zaječaru okupila mlade ljude iz Tehničke škole u Boru i Medicinske škole u Zaječaru. Kroz primere ekspanzivnog rudarenja u Boru, ali i narušavanja životne okoline u kojoj žive Timočani, Marija Sebić, saradnica “Dečijeg centra” nastojala je da kod mladih razvije kritičko mišljenje i koncept da nije sve definitivno i nije sve zauvek završeno: “Ta neka ideja da je neko ustupio svoju zemlju na eksploataciju i da zbog toga mora da ćuti, to nije opravdano mišljenje. To što si prodao zemlju nisi prodao dušu, nisi prodao svoj život i svoje pravo na dostojanstven život na čistu vodu, na čist vazduh i plodno zemljište. Koliko će oni to shvatiti, koliko će im biti jasno, videćemo tokom narednih radionica.”
Osim tematskog razgovora s mladima, okupljeni srednjoškolci imali su priliku da pogledaju i dva dokumentarna filma u produkciji “Za medije” koji prikazuju pogubno dejstvo zatrovane Borske reke na reku Timok, kao i priču o Rgotskom jezeru koje ni gotovo pola veka nakon prestanka eksploatacije kvarcnog peska, nije rekultivisano.
Osim u dokumentarcima, mladi su i na licu mesta, u selu Vražogrnac, mogli da se uvere u industrijsko zagađenje koje Borska reka prenosi i u druge reke. Osim rudarskog zagađenja koje je vidljivo u priobalju kao žuta zemlja, uverili su se koliko je ova reka mutna, ima neprijatan metalni miris, a nije pošteđena ni komunalnog otpada.”Mislim da je jako žalosno prvo da živimo u ovakvoj sredini. Meni su konkretno stariji pričali o tome kako je ova reka izgledala nekad u odnosu kako izgleda sada. Mislim da je katastrofalno za ceo grad” – kaže Mia Kitić, učenica Tehničke škole u Boru. I njeni školski drugovi slažu se da zdrave reke imaju bistru vodu, plavu ili zelenu, a da je Borska reka nizvodno ugrozila i mnoge druge reke. Nikola Predić, učenik Gimnazije u Zaječaru, smatra da je krajnje vreme da se nešto preduzme: “Treba probuditi ekološku svest kod svih, da ova reka bude čistija, a čuli smo ako je ona zagađena ona to nosi i u ostale reke u koje se uliva. Bilo bi stvarno dobro ako je moguće da se nađe neko rešenje i da reke ponovo ožive kao što su i nekada bile i da se u njima kupaju deca, da se zalivaju njive i za sve ostalo.”
Dolazak na Rgotsko jezero za sve je bio mnogo lepši doživljaj zbog prelepe boje vodene površine i čiste vode. Međutim, saznanje da je jezero zapravo još uvek nerekultivisan rudarski kop kvarcnog peska, pokrenula je mlade na razmišljanje: “Drago mi je da smo se prvo upoznali sa problemima, a sada imamo priliku i da ih vidimo. Bili smo na Borskoj reci i videli kako zapravo izgleda ta tzv. mrtva reka i stvarno je žalosno videti tako nešto, a sada smo na Rgotskom jezeru i stvarno je prelepo ali je takođe žalosno što ovakav jedan biser nema adekvatnu pažnju i što nije uređeno”, kaže Marija Veljković, srednjoškolka iz Bora. Učenica Teodora Aritonović smatra da bi ljudi morali da povedu računa gde bacaju đubre, jer se i na jezeru vidi da ga ima, a nema kanti za smeće. Njena drugarica Marina smatra da je današnja radionica bila odlična jer svet treba posmatrati i na ovaj kritički način prema zanemarivanju prirode. Natalija Vučić iz zaječarske Medicinske škole je dodala: “Čovek i priroda su jedno i jedno bez drugog ne možemo. Zbog toga je bitno da bude što manje zagađenja prirode u kojoj osim nas žive i životinje.”
Edukacija mladih je važan deo projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini”, koji realizuju Udruženje “Za česme” i partnerske organizacije iz Bora i Zaječara uz finansijsku podršku EU. Boban Pogarčić iz Udruženja “Za česme” kaže da je cilj planiranih radionica da se mladi upoznaju sa industrijskim aktivnostima na našem području i šta je od naših prirodnih lepota ugroženo ako se značajnije ne povede briga o zaštiti životne sredine.
Tokom narednih ekoloških radionica do kraja ove godine srednjoškolci će posetiti borske rudarske kopove, rečne slivove oko Bora i Zaječara, ali i mesta prirodnih lepota u okolini kao što je Lazarev kanjon i druge.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.